Kakav bi bio učinak na šećer u krvi da inzulinski receptori prestanu raditi?
1. Hiperglikemija:Inzulin je hormon koji pomaže regulirati razinu šećera u krvi dopuštajući glukozi da uđe u stanice radi energije. Bez funkcionalnih inzulinskih receptora, stanice ne bi mogle preuzeti glukozu iz krvotoka, što dovodi do nakupljanja glukoze u krvi, što rezultira hiperglikemijom.
2. Poremećen unos glukoze:Inzulinski receptori su kritični za transport glukoze u različita tkiva, posebno mišiće, jetru i masno tkivo. Bez funkcionalnih inzulinskih receptora, ta tkiva ne bi mogla učinkovito preuzeti glukozu iz krvi, što dovodi do smanjene upotrebe glukoze i povećanja razine šećera u krvi.
3. Smanjeno skladištenje glukoze:Inzulin također potiče skladištenje glukoze u obliku glikogena u jetri i mišićima. Bez funkcionalnih inzulinskih receptora, sposobnost ovih tkiva da pohranjuju glukozu bila bi oslabljena, što bi doprinijelo povišenim razinama šećera u krvi.
4. Povećana glukoneogeneza:Kao odgovor na inzulinsku rezistenciju ili nedostatak, tijelo može povećati proizvodnju glukoze procesom koji se naziva glukoneogeneza, prvenstveno u jetri. Ovaj proces pretvara tvari koje nisu ugljikohidrati u glukozu, što dodatno pridonosi višim razinama šećera u krvi.
5. Ketoacidoza:U teškim slučajevima, nemogućnost korištenja glukoze za energiju može dovesti do nakupljanja ketona u krvotoku, stanja poznatog kao ketoacidoza. To je osobito često kod osoba s dijabetesom tipa 1 kod kojih postoji potpuni nedostatak inzulina.
Stoga, kad bi inzulinski receptori prestali raditi, ukupni bi učinak bio oslabljena sposobnost stanica da preuzmu i iskoriste glukozu, što bi rezultiralo povišenim razinama šećera u krvi i potencijalno dovelo do ozbiljnih komplikacija kao što su hiperglikemija, ketoacidoza i dugotrajna oštećenja raznih tkiva.
